Ovo je bila najlepša beogradska džamija: Mogla je da bude muzej ili arhiv, a evo šta je danas na njenom mestu
Da je sačuvana, Batal džamija danas bi bila jedna od najlepših građevina koja nam je ostala iz perioda osmanske vlasti.
Za razliku od ostalih, brojnih beogradskih džamija, ova je bila monumentalnija, veća i prostranija, sagrađena od pažljivo odabranog materijala. Bila je na prostoru koji se nalazio u zoni Skupštine Srbije, a u vreme kada tu nije bilo značajnih građevina, dominirala je ovim prostorom.
Na čitavom današnjem području Srbije, a i mnogo šire, ovo je bila jedna od najlepših džamija, svedočili su putopisci. Zaista, u Beogradu, koji osim moćne tvrđave nije imao mnogo monumentalnih građevina i stati pred ovakvu džamiju za mnoge je sigurno bio poseban doživljaj. Jer, malo ko je mogao da putuje daleko i vidi lepote Carigrada i Aja Sofiju, pa su je neki i upoređivali sa ovom građevinom.
Malo je podataka koji mogu do detalja da nam rasvetle islamsku prošlost Beograda, ali pretpostavlja se da je ova džamija podignuta krajem 16. veka od strane Ejnehan-bega.
Mesto na kome se džamija nalazila bilo je poprište brojnih sukoba, zbog čega je često stradala. Na primer, prilikom austrijskog napada na Beograd pod vođstvom Eugena Savojskog 1717. godine.
Džamija, često na udaru bitaka, nije mogla da opstane kao verski objekat, uprkos tome što je obnovljena. U jednom momentu ona dobija naziv po kome je ostala poznata do danas, a koji zapravo znači “napuštena”.
Tako je ona postala, praktično, vojni objekat, što je bila i tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka. U Prvom su tu bile velike borbe i džamija je dosta oštećena.
U miru, tu je radila stočna pijaca. Neprilična slika. Turci su želeli da poprave džamiju, ali to bi značilo širenje sa Beogradske tvrđave i time potencijalno ugrožavanje srpske autonomije.
Postojale su ideje da se ova veličanstvena građevina sačuva. Jedna od ideja bila je da postane Srpski narodni muzej (nju je zastupao upravnik biblioteke Janko Šafarik), a druga je bila da građevina postane državni arhiv.
Možda bi se time pomirila istorija, tradicija i moderna srpska državnost, ali konačna odluka bila je da se Batal džamija ipak poruši.
Sećanje na ovu bogomolju daje nam širi uvid u beogradsku istoriju.
(Telegraf.rs)
Sve sto su Turci sagradili, trebalo je srusiti do temelja a Turke, koji nisu uspeli da pobegnu, dotuci. To bi bio samo mali deo onoga sto su oni radili nama Srbima. Oni su toliko zla naneli srpskom narodu tako da bi bilo, neverovatno, da njihove bogomolje i gradjevine smatramo kulturnom zaostavstinom. Naravno, sve verske objekte koje bi kasnije podigli muslimani slovenskog porekla trebalo je ostaviti, cuvati i prema njima se ophoditi sa velikim pistovanjem. Neki pokusavaju, uporno i iznova, da nam to vreme, najvecih zverstava, predstave kao vreme blagostanja i harmonije. Nekima su, jos uvek, drazi Turci od samih sebe?!
Jebo ti djurisic mrtvu majku….a I avav