Novopazarac Amar se tokom pešačenja do Novog Sada onesvestio, otkriven mu dijabetes: “Roditelji hteli da me vrate kući, ali ne odustajem, makar ostao bez nogu”

Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru krenuli su 16. oktobra peške na put do Novog Sada, kako bi učestvovali u komemorativnom skupu u tom gradu, povodom obeležavanja godišnjice od pada nadstrešnice Železničke stanice.

Najmlađi član ove pešačke grupe je nasmejani Amar Halilović, učenik Srednje medicinske škole koji je odlučio da svojim starijim prijateljima bude podrška u vidu medicinskog tima. Kako kaže za Nova.rs, nije planirao da šeta sve vreme. Međutim, kad je video da može, nije prestajao. A onda mu je trećeg dana pozlilo i usledilo je gorko otkriće – otkriven mu je dijabetes dok je pešačio do Novog Sada.

Nasmejani Amar Halilović iz Novog Pazara, dočekan je danas uz ovacije ispred Pete beogradske gimnazije, zajedno sa studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru koji su želeli da sa gimnazijalcima održe šesnaest minuta tišine, pre nego što nastave pešačenje do Novog Sada.

Malo ko od građana je znao da Amar nije student DUNP-a. On zapravo uopšte nije student, nego srednjoškolac Srednje medicinske škole u Novom Pazaru.

Kako je istakao za Nova.rs, jako je želeo da studentima bude zdravstvena podrška, barem onoliko koliko može, u njihovoj pešačkoj turi. Međutim, trećeg dana, uloge su se zamenile, pa su njemu starije kolege bila podrška kada mu je pozlilo.

„Nažalost, desilo se nešto čega sam se najmanje nadao. Trećeg dana pešačenja, osetio sam da mi je loše i bam! Samo sam se srušio. Mnogo mi je žao što se to dogodilo“, priča nam Amar.

Dodaje da neće odustati od šetnje, posebno što se upustio u ovu turu da bi bio primarna podrška studentima.

„Ja sam krenuo kako bi studentima bio prva pomoć. Nije bilo u planu da šetam, nego da se vozim. Međutim, gledajući njih tako odlučne, rešio sam i ja da šetam s njima. Tog trećeg dana pešačenja osetio sam da se nešto dešava u mom telu. Sada se ni se sećam šta se tačno dogodilo. Samo mi se slošilo i srušio sam se. Odveli su me u hitnu službu. Pregledali su me. Ubrzo je došao i endokrinolog. Uradili su mi sve nalaze krve slike i ustanovili da imam dijabetes tip 1, autoimuni, hronični. Bio sam u blagom šoku“, priča nam ovaj srendjoškolac.

Roditelji saznali preko medija

Kako dalje objašnjava, tog momenta mu je svašta prolazilo kroz glavu, a prvenstveno da li njegova porodica zna šta mu se dogodilo.

„Nažalost, moja porodica je saznala na televiziji da imam dijabetes, pošto se već pročulo šta mi se dogodilo. Mnogo su se zabrinuli. Odmah su krenuli ka nama s namerom da me vrate kući. I dalje ostaju pri tome. Međutim, ja ne odustajem. Toliko smo prešli, ostalo nam je još tri dana do cilja. Makar ostao bez obe noge, ne odustajem“, čvrsto kaže on.

Iako mu je doktor savetovao da prekine svoje putovanje, Amar smatra da je šetnja dobra.

Naglašava da ima potrebne „alatke“, u slučaju da mu se stanje pogorša.

„Puni su mi džepovi svega, ukoliko mi padne šećer, tako da sam opremljen maksimalno“.

14 šetnji, 22 biciklističke ture

Amar, kako sam kaže, nije krenuo nespreman na ovaj put.

Već je imao iskustva u dugim šetnjama, ali i u biciklističkim turama.

„Ovo mi je 14 šetnja po redu, a učestvovao sam u 22 biciklističke ture do sada. Moram priznati da nisam od starta imao podršku prijatelja, porodice, pa i profesora. Međutim, kada su videli da sam donela odluku o tome, pružili su mi podršku. Ponosni su na mene, na sve nas, a ja sam ponosan na sve studente i srednjoškolce koji se bore za bolje i pravednije društvo“.

Priznaje da ga ne pogađaju mnogo natpisi u režimskim tabloidima da su omladinci Novog Pazara „građevinarci“ i “ s druge strane Srbije“.

„Režimski mediji nam nalepljuju nalepnice da smo građevinarci i da gradimo zidove. Mi ne gradimo zidove, mi gradimo mostove. Neka im to bude jasno. Gradimo interkulturalnu sredinu. Gradimo sredinu da možemo svi zajedno da živimo u zajednici. Vidimo da su građani Srbije ponosni na nas, a i mi smo na njih jer smo uvereni da više nema ‘moje, tvoje, njihovo’. Svi smo mi jedno, svi smo mi isti studenti i srednjoškolci. Trudimo se da živimo bez uvreda, bez ikakvog dobacivanja. To što nam govore da nismo deo Srbije, više nas ne pogađa jer smo stoposto uvereni da to nije tačno“.

Kaže da je srećan što trenira folklor, u čijem timu ima i pravoslavaca i muslimana.

„Najbolje se u sportu vidi ta razlika, ako je ima. A nema je. Svi zajedno igramo, idemo na putovanja, jedemo isti hleb, pijemo istu vodu“, naglašava on.

Poručuje svima da dođu 1. novembra u Novi Sad kako bi svi zajedno održali sećanje na tragično nastradale u padu nadstrešnice Železničke stanice.

„To će biti jedan miran skup, pun emocija. Nema nasilja kako vlast najavljuje, nema problema. Želimo da pokažemo solidarnost i dostojanstvo, da mi shvatamo šta se tamo zaista desilo i zato i idemo tamo. Ne idemo da šetamo kroz Novi Sad, već sada šetamo“.

Na pitanje šta misli o izjavama predstavnika vlasti da studenti pripremaju satanističke rituale za 1. novembar, Amar se samo nasmejao, rekavši:

„Mi svako veče pred spavanje vršimo satanističke rituale da bismo bolje spavali“, kaže kroz smeh naš sagovornik.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala