Sandžak – Crkvine: Latif je najbogatija osoba na kugli zemaljskoj!
Sandžak – Crkvine – Kadiluk: Ova priča ima mnogo zvukova, veoma mnogo bezbrižnosti… Zar u nje nije glas sultana, i Sulejmana Balića – neznani junak sa Avale, i Stare čaršije, i Isa – bega Ishakovića, Pešterske visoravni u snijegu, i onoga koji uzdiše i još drugih hiljadu melodija. Vir navire negde daleko od Sandžaka, tako svakodnevno i skriveno, i više nije bio ni u kakvoj vezi sa našom dijasporom.
Pričali smo sa babom, učili od Latifa, pruža umilno kazivanje i traži detinjstvo po sokacima. Ali, uvek je iznova odlazio rodnom kraju, učio se hodanju na zemlji Aćifa Hadžiahmetovića, izvodio oblik nežnosti u kome, više nego u bilo čemu drugom,, Redžepagića kula (u Plavu) i Ganića kula (u Rožajama) stvaraju jedno.
Devet ćerki – nije šala
– I zar ja nisam srećan? Te kako sam srećan! More, ima ja dobru porodicu! Kćeri udavao, sinove ženio, puna kuća dece… To su pravi domaćini, hej… Odgajio sam 11 dece, dva sina i 9 kćerki – ponosno kaza Latif Kadrić sa Crkvina. I sva ta galama ode pravo ka Kadiluku. Sad tek poče veselje i posedak, kao na pravoj svadbi. Sunce je davno granulo i već odskočilo s dva – tri obronka.
Ne znam treba li da kažem koliko vas poštujem –izjašnjavaju se reporteri. Dedo razmišlja. Potom ozbiljno debatuje:- Najviše se brinem za unučad i praunučad! Istina, pobrinulii smo se da odrastaju zdravo i bezbrižno, ali to je sve još malo. Staramo se za 38 unučadi i 21 praunuče. Kćerke su udale i dobro žive. Zetovi su veeliki radnici. Slušam dobro ženu. Ostajemo kod starijeg sina. Nemamo nikakvih problema – odgovara ponosni otac, suprug, brat, svekar, tast, prijatelj, komšija…
Sloga kuću gradi
Sandžak ga privlači pogledom i on odnese svoje lice Crkvinama, prikova svoje srce na Gluhavicu (rodno selo) koja je bila kao sofra nasred sobe. Nakon nekoliko trenutaka razmišljanja Latif izgovori sledeće:
Mogu da kažem da imam izvanrednu suprugu i majku zajedničke dece. Puno smo radili u dogovoru. Temeljno ga milovala domovina (Jugoslavija) i Kadrić duboko zapanjen, oseti kako ga ona uči, prepozna koliko je mudra i kako gospodari njime, kako ga dotiče, kako ga prihvata i kako ga iz prvog očekuje još novi, smišljeno podeljeni, kvalitetni niz autobusa od kojih se svaki razlikuje od drugog.
-Bio sam radnik čuvenog novopazarskog „Sandžaktransa“. A onda sam otišao u zasluženu penziju. Važio je za odličnog, vrednog i dobrog radnika. Voli da se našali, ne prelazeći određen prag umerenosti. Upisao je 78 godina…
