SANDŽAK: Bio opsjednut lijepom Anelom: Ubica 17 godina izmiče pravdi, pričalo se da je u Novom Pazaru, Kosovu…
Ovih dana navršilo se 17 godina od svirepog ubistva Anele Hodžić iz sela Trpezi kod Berana u Crnoj Gori, a okrivljeni ubica Isad Muhović, koji je tada imao 44 godine, još izmiče pravdi i međunarodnoj poteri. Slučaj u Bijelom Polju podsetio je na to da ubice uprkos organizovanim poterama mogu veoma dugo da se skrivaju, što potvrđuje i slučaj iz Trpezi.
„Crnogorska policija je tada raspisala crvenu interpolovu poternicu, koja je ješ uvek na snazi. Pričalo se neko vreme da je na Kosovu, ili u Novom Pazaru, uglavnom, ubica još uvek nije uhvaćen“, kazao je Portalu RTCG sagovornik iz beranske policije.
Iz policije objašnjavaju da je moguće da se ubica toliko krije u nekom velikom gradu, uz promenu ličnog opisa i lažnu dokumentaciju. Isad je pomračenog uma jedne noći upao u kuću Hodžića u Trpezima, i Anelu, koja je imala 27 godina, ubio naočigled dva maloletna sina, od tri i pet godina, kao i njene majke.
Kao motiv ovog tragičnog događaja, navođena ja njegova opsednutost prelepom Anelom, koja ga je, međutim, uporno odbijala. Ni te kobne noći ona nije željela da izađe ispred kuće kada je Isad pokucao na vrata i dozivao. Iziritiran, ubica je bahato, kakvu su mu osobinu uglavnom svi pripisivali, upao u sobu gde je Anela, ne sluteći ništa, mirno sedela sa sinovima kao i majkom.
„Bez razmišljanja ili bilo kakve opomene on je izvadio revolver i hladno joj pucao u glavu. Onda se okrenuo i nestao u noć. Sve se odigralo tako brzo da nismo stigli nikoga da zovemo u pomoć, iako je prva kuća rodbine udaljena svega dvadesetak metara“, ispričala je tada majka nesrećne devojke.
Jedan jedini metak bio je koban. Anela je neko vreme davala znake života i transportovana je do Berana. Metak je pogodio u čelo i izašao na potiljak.
Davala je neke znake života, ali već u Beranama bilo je jasno da nema pomoći. Ipak je hitno upućena za Podgoricu, ali je preminula u putu. Ubici je u tom haosu koji je nastao, i dok su ga svi tražili po Bihoru, uspelo da se vrati prema gradu, do desetak kilometara udaljenog sela Police, i da se noć-dve krije kod jednog svog prijatelja, u čijem bunaru je pronađen kolt iz koga je pucano.
Prijatelj mu je omogućio da dođe čak i do mobilnog telefona sa kojeg je uputio preteće pozive rođacima nesrećne devojke. Odatle se nekako neopaženo domogao planine Cmiljevice, u blizini granice sa Kosovom, gde inače Poličani imaju svoje katune. Policija je uzalud stezala obruč u tom pojasu. Isad je, po svemu sudeći, makar se tako verovalo, prešao ilegalno na Kosovo, o čemu je obavešten UNMIK.
Tu mu se izgubio svaki trag, i do danas nema nikavih naznaka gde je dalje mogao da ode. Anelini rođaci sa nevericom su izražavali nadu da ubica možda i nije otišao daleko, i da tih dana nije uspeo da stigne do zapadnoevropskih zemalja, gde je nekada boravio. Tamo su odmah svuda istaknuti njegova fotografija i poternica. Čim je majka nesrećne devojke otišla i sama nazad za Nemačku, policija je odmah zadržala u dužem razgovoru i uzeli su sve podatke o ubici, tako da je bilo teško poverovati da je mogao preći bilo kakav zvanični granični prelaz.
Da li je ostao na Kosovu, da li je prešao u Srbiju, Albaniju, Makedoniju ili stigao do zapadnoevropskih zemalja? Da li je imao hrabrosti da se vrati u Crnu Goru, pitanja su na koja ni danas nema odgovora. Sumnja da bi Isad mogao da se, možda, krije u zapadnoj Evropi podgrejana je činjenicom da je on nekada živeo u Švajcarskoj, gde je, navodno, imao i porodicu.
Opširnije na RTCG.
