Ruski vojnici koji su odbili da ratuju: Nismo želeli da se vratimo u kovčegu

Kada je početkom aprila vojnicima elitne ruske armijske brigade rečeno da se pripreme za drugo raspoređivanje u Ukrajini, mnogi od njih su doneli odluku koja je šokirala ruske vlasti.

Elitna brigada odbila je da ratuje u Ukrajini i tako izbegla moguće posledice.

Prema pravnom stanovištu, ovo nije prekršaj, niti povod za krivično gonjenje jer Rusija nije zvanično objavila rat Ukrajini. Jedan od vojnika koji su odbili da se bore je i Dmitrij, jedan od boraca elitne jedinice.

Jedinica stacionirana na dalekom istoku Rusije prvi put je ušla u Ukrajinu iz Belorusije kada je rat počeo krajem februara i svedočila žestokoj borbi sa ukrajinskim snagama.

„Ubrzo je postalo jasno da nisu svi bili uključeni u to. Mnogi od nas jednostavno nisu želeli da se vrate. Želeli smo da se vratimo svojoj porodici, ali ne u kovčegu“, rekao je Dmitrij, jedan od vojnika koji nije želeo da otkriva svoj identitet.

Zajedno sa osam vojnika, Dmitrij je saopštio svojim komandantima da odbija da učestvuje u invaziji.

„Bili su besni. Ali na kraju su se smirili jer nisu mogli mnogo da urade“, rekao je on.

Ubrzo je prebačen u Belgorod, ruski grad blizu granice sa Ukrajinom, gde je od tada stacioniran.

„Služio sam pet godina u vojsci. Moj ugovor ističe u junu. Odslužiću preostalo vreme i onda odlazim odavde. Nemam čega da se stidim. Zvanično nismo u ratnom stanju, tako da nisu mogli da me nateraju da odem u Ukrajinu”, objasnio je vojnik.

Rupa u zakonu

Dmitrijeve reči bacile su novo svetlo na tok rata u Ukrajini, preciznije, na poteškoće sa kojima se suočava ruska vojska.

Prema ruskim vojnim pravilima, trupe koje odbiju da se bore u Ukrajini mogu se suočiti sa otpuštanjem, ali ne mogu biti krivično gonjene, rekao je Mihail Benjaš, advokat koji je savetovao vojnike koji izaberu tu opciju.

Benjaš je rekao da je “stotine i stotine” vojnika bilo u kontaktu sa njegovim timom, tražeći savet kako da izbegnu odlazak u Ukrajinu. Među njima je bilo 12 pripadnika nacionalne garde iz grada Krasnodara na jugu Rusije koji su otpušteni pošto su odbili da odu u rat .

„Komandanti pokušavaju da prete svojim vojnicima zatvorom ako se ne slažu, ali mi kažemo vojnicima da mogu jednostavno da odbiju. Nema zakonskih osnova za pokretanje krivičnog postupka ako vojnik odbije da se bori dok je na teritoriji Rusije”, objasnio je advokat i dodao da nije upoznat sa bilo kakvim krivičnim postupcima protiv vojnika koji su odbili da se bore.

Stoga, mnogi vojnici su izabrali da budu otpušteni ili premešteni, a ne da idu u „mlin za meso“, rekao je on Benjaš.

Sličnu priču kao i Dmitrij podelio je Sergej Bokov koji je krajem aprila odlučio da napusti vojsku nakon stacioniranja u Ukrajini.

„Naši komandanti se nisu ni svađali sa nama jer nismo bili prvi koji su otišli“, rekao je Bokov.

Mogući preokret

Ukazujući na ruske vojne zakone, Benjaš je rekao da bi vojnicima bilo teže da odbiju da se bore ako Rusija objavi rat punih razmera.

„Tokom rata pravila su potpuno drugačija. Odbijanje bi tada značilo mnogo oštrije kazne. Suočili bi se sa potencijalnom zatvorskom kaznom”, istakao je advokat.

Iako je tačan broj vojnika koji odbijaju da se bore i dalje nepoznat, takve priče ilustruju ono što vojni stručnjaci i zapadne vlade kažu da je jedna od najvećih prepreka Rusije u Ukrajini – ozbiljan nedostatak pešadije.

Prema navodima pojedinih zapadnih zvaničnika, Moskva je prvobitno stavila oko 80 odsto svojih glavnih kopnenih borbenih snaga – 150.000 ljudi na raspolaganje komandantima u Ukrajini.

Međutim, Rusija je zadobila teške udarce od početka rata zbog logističkih problema i potcenjenog otpora Ukrajinaca.

„Putin treba da donese odluku o mobilizaciji u narednim nedeljama. Rusiji nedostaje kopnenih jedinica sa vojnicima po ugovoru za održivu rotaciju. Vojska se iscrpljuje, neće moći da izdrže ovako dugo”, smatra vojni analitičar Rob Li.

Li je rekao da bi jedna od opcija za Kremlj bila da odobri raspoređivanje novih vojnih jedinica u Ukrajini, uprkos Putinovim ranijim obećanjima da Rusija neće koristiti nijednog regruta u ratu.

„Regruti bi mogli da popune neke od praznina, ali će biti loše obučeni. Mnoge jedinice koje bi trebalo da obučavaju regrute i same su u ratu“, rekao je Li.

Bez regrutskih bataljona, Rusija bi uskoro mogla da se bori da zadrži teritoriju koju trenutno kontroliše u Ukrajini, posebno pošto Ukrajina dobija bolju opremu od NATO-a, ocenjuje vojni analitičar.

Plaćenici umesto vojske

Nedavno sprovedene istrage pokazale su da je rusko ministarstvo odbrane pribeglo očajničkoj strategiji, nudeći ljudima bez borbenog iskustva mogućnost da se pridruže vojsci na osnovu unosnih kratkoročnih ugovora. Neke velike vladine kompanije primile su pisma u kojima se pozivaju da prijave svoje osoblje za vojsku.

Rusija se takođe okrenula plaćenicima kako bi pojačala svoje ratne snage, raspoređujući borce iz senke Vagnerove grupe povezane s Vladimirom Putinom.

Analitičari, pak, smatraju da je malo verovatno da će dobrovoljci i plaćeničke grupe dovesti do značajnog povećanja ruskih snaga, u poređenju sa brojevima koje bi donela delimična ili puna mobilizacija.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala Brža, modernija, preglednija...
Subscribe
Obavijesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
0
Voljeli bi čuti vaše mišljenje, molim vas komentarišitex
()
x

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker