Dr. Tiodorović: Sada imamo informaciju da se virus prenosi i vazduhom

Situacija je krajnje ozbiljna, a odgovornost je na svakome od nas. Lekari, medicinske sestre, medicinsko i nemedicinsko osoblje su do sada stekli veliko iskustvo, ali i njih je ova borba umorila, baš kao što je i narodu dosta korona virusa. Šta nas čeka do kraja godine, to niko ne može da kaže, ali spremamo dalju strategiju za borbu.

dr branislav tiodorovic tanjug

Foto : Tanjug

Ovo kaže u intervjuu (čije dijelove objavljujemo) za Blic prof. dr. Branislav Tiodorović, dodajući da drugi talas očekujemo na jesen, te da ćemo ga dočekati svakako spremniji na više nivoa.

Prvi talas, drugi talas, prvi pik... Koji je ovo talas i koliko smo to pikova imali do sada?

"Ovo je još uvek prvi talas, prvi pik desio se oko Vaskrsa, nakon toga počelo je opadanje, drugi pik nastupio je kao posledica popuštanja mera i prevelikog opuštanja. Upozoravali smo da je virus tu, da može doći do ponovnog razbuktavanja, da su opasni repovi epidemije, ali narod je pomislio da je sve gotovo. To je očekivano donekle, svi su pohrlili da se vrate svakodnevnom životu, živelo se pod ograničenjima, bio je to taj prvi udar i narod je jedva dočekao da prodiše, ali eto, desio se drugi pik. Ovo što se sada dešava, posledica je dešavanja u poslednjim danima kada su krenula okupljanja po gradovima, posebno imamo Beograd. U prva dva dana imali smo masovna okupljanja, neko je nosio masku, većina nije i mi to sada čitamo kao statistiku. Dakle, ovo je taj treći pik, ako nemamo okupljanja i ako se poštuju mere koje sada važe za celu Srbiju, u toku nedelje možemo se nadati da će početi stišavanje. Nije to nikakva filozofija da izračunate kada vam nailazi naredni pik, imamo dan okupljanja, onda dodajemo, pet, sedam do 10 dana i to je to."

Oči javnosti uprte su u prognoze epidemiologa, pa stižu kritike na račun Kriznog štaba da ste negde pogriješili. Bilo je najava da će ljeto biti mirno, ali ipak se dogodio "udar". Zašto?

"Niko tu ne greši, sve zavisi u kom trenutku i u kom vremenskom periodu se daje prognoza. Ta prognoza da će leto biti mirnije izrečena je krajem maja, početkom juna, tada je situacija bila mnogo mirnija. Nakon ukidanja vanrednog stanja imali smo opadajuću tendenciju, zatvorili smo privremene kovid bolnice, brojke su padale, sve je ukazivalo da će leto biti mirno. Mi smo uvek isticali da je virus tu, da je potrebna opreznost, ali došlo je do velikog opuštanja, svako je nastavio da živi kao da se ništa ne dešava."

Ko je kriv?

"Ne postoji krivica, postoji odgovornost. Ili se ponašaš odgovorno ili ne. Kada se narod jednom opusti posle policijskog časa, teško ga je vratiti ponovo u stanje kontrole, zato su se i mere uvodile postepeno. E sada, niko nije očekivao da će se usred epidemije uplesti politički faktor."

Šta je najgore što možemo očekivati u narednom periodu?

"Možda se meni čini, ali kao da su se ljudi uozbiljili posle ovakve statistike kakvu danas čitamo. U bolnicama je dosta mladih ljudi, imamo one na respiratoru. Svako treba da se zamisli kada čuje da je neka osoba koja je 1994. godište umrla. Jednostavno, virus može napasti svakoga, a sada su na udaru mladi jer su oni u najvećoj cirkulaciji. Verujem da se sada radi o smirivanju, ipak više se poštuju mere, maska, distanca, dezinfekcija. Ali, postoji nešto drugo, narod se već umorio i od virusa i od ograničenja i od maski, i od preporuka i od mera. Hoće ljudi da žive normalno, a to sada nije moguće. To nije samo kod nas, ceo svet ima identični problem i svi smo u borbi. Ali moram da kažem da postoji zamor i veliki pritisak zdravstvenog sistema koji je prenapregnut i doveden do ivice izdržljivosti. To se odnosi i na broj raspoloživih kapaciteta, na kadar, opremu i sredstva koja se u epidemiji troše neprekidno, a sve je angažovano do maksimuma."

Šta danas znamo o koroni?

"Svaki čovek u nauci dobro zna, što više uči primećuje koliko novog može da nauči. Naučili smo koji je virus u pitanju, da ima veliki opseg delovanja, naučili smo da ne napada samo respiratorni sistem, nego kompletno i druge organe. COVID-19 deluje sistematski, ne možemo da kažemo da ne napada druge organe, poput organa za varenje, srce i vaskularne organe, bubrege, kod mladih možda će dati kao posledicu sterilitet, jer ima takvih naznaka. Ovo više nije respiratorna bolest, ovo što mi sada vidimo je sistemska bolest. Dalje, dolazi do tromboze krvnih sudova, onda to proizvodi moždane udare, srčane udare, to se odnosi na ljude koji imaju hroničnu bolest. Bolesti svakako mogu biti zastupljene i kod mlađih ljudi, pa korona izazove komplikacije. Pred sobom imamo neprijatelja koji nije nevidljiv, vidljiv je on i te kako. Prvo je bilo naznaka da se virus prenosi kapljičnim putem, da na razdaljini od metar i po pada dole zbog težine, sada imamo još jednu informaciju, a to je da se virus prenosi i vazduhom. E sada ne znamo šta je to što ga podiže, da li je strujanje vazduha u pitanju, poput vetra ili kada uključimo klima-uređaj. Pratimo svakodnevno istraživanja u svetu i iz dana u dan saznajemo nešto novo."

Sve nas zanima šta nas očekuje do kraja godine?

"Ni oni u velikim svetskim laboratorijama to ne bi mogli da vam kažu. Svi sada razmišljaju o taktici i strategiji, kako će strateški da zaustave virus, a to je naravno vakcinom. Može samo teoretski da se razmišlja, po principu iskustva sa gripom, kako će to proći na južnoj polulopti, sada recimo u Brazilu i Argentini, da vidimo da li će se tamo održati, koliko ljudi će biti pogođeno. Dalje, moramo pratiti kako se ponaša Australija koja je organizovana i izolovana, kako će tamo da se razreši, onda možemo očekivati da će u zimskom periodu doći i do nas. Nadajmo se da će doći kao neka blaža forma, ali kažem nadajmo se. U svakom slučaju mi ga očekujemo na jesen i pripremamo se za to. Kliničari se bore sa teškom situacijom, spasavaju ljudske živote, oni sada nemaju vremena da razmišljaju o tome šta će biti u budućnosti. Svi mi ostali, epidemiolozi, infektolozi i imunolozi moramo da razmišljamo šta ćemo za jesen, a za jesen moramo da pripremimo strategiju po kojoj ćemo imati više kadra. Moramo da odmorimo ljude jer ovo ide u serijama, naši medicinari su spremniji u smislu da imaju više iskustva, ali umorni su, a sve ovo utiče na psihu", govori dr. Tiodorović.

(Blic)

Komentari  
-4 # Joop 2020-07-20 11:14
Cuj budale kako se do sada prenosilo kroz prdejnje
Odgovori | Prijavi moderatru
-2 # Krmadin 2020-07-20 14:48
Kazna za sve koji disu na otvorenom i resen problem.
Odgovori | Prijavi moderatru
Napiši komentar
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Sandzaklive.rs. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Sandzaklive.rs zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Sandzaklive.rs nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Najnovije
  2. Najčitanije
  3. Komentari