U Severnoj Makedoniji u toku je postupak ekstradicije Turskoj 15 osoba koje turske vlasti traže zbog navodne povezanosti sa pokretom Hizmet turskog imama Fetulaha Gulena, a čije je izručenje traženo prošle i ove godine, potvrdilo je Ministarstvo pravde Severne Makedonije za Radio Slobodna Evropa (RSE).

83F49ED4 4BF3 4E65 AF09 0B3B0E583CD3 w1597 n r0 st

"U ovom trenutku imamo 15 zahteva za ekstradiciju Turskoj, povezanih sa optužbama za terorizam. Svi ovi postupci su u toku i nadležne institucije komuniciraju o tome", rekli su nam u Ministarstvu pravde.

Institucije ne otkrivaju identitet ljudi koje Turska traži, ali potvrđuju da se zahtevi ne odnose na makedonske državljane.

Iz Ambasade Turske u Skoplju su saopštili da među ljudima koji se traže ima rukovodilaca obrazovnih institucija, predstavnika medija na turskom jeziku i nevladinih organizacija koje rade u Severnoj Makedoniji.

Turski ministar odbrane Hulusi Akar, koji je prošle nedelje bio u poseti Skoplju, izjavio je da u Severnoj Makedoniji postoje "novi momenti" u vezi struktura pokreta Fetulaha Gulena, koji zvanična Ankara tretira kao teroristički i krivi ga za pokušaj državnog udara u julu 2016. godine.



 

Poseta turskog ministra Skoplju je otkrila i očekivanja Ankare - konkretne mere da bi se obe zemlje, kako je rekao Akar, "spasile te terorističke organizacije", jer, kao što je ocenio, "ona šteti bilateralnim odnosima, sabotira prijateljstvo i bratske odnose".

U javnosti se odmah nakon posete Akara postavilo pitanje da li Turska od velikog saveznika i prijatelja može postati prepreka na makedonskom putu ka NATO-u. Iako je gost iz Turske stalno ponavljao da dve zemlje imaju bliske odnose i da želi da Severna Makedonija u budućnosti ojača svoje veze sa NATO-om, ipak je neizvesno kada će makedonsko članstvo u Alijansi biti ratifikovano u Turskoj.

Dugogodišnji novinar Erol Rizaov kaže da ne očekuje probleme u pozicioniranju zvanične Ankare u proceduri u NATO-u, niti narušavanje bilateralnih odnosa.

"To što Turska traži od Makedonije u vezi sa Gulenom, to je posao institucija u zemlji, koje trebaju razmotriti da li će nešto od toga prihvatiti, ukoliko se to kosi sa principima i zakonima Makedonije", ocenjuje Rizaov.

Pitanje o strukturama koje se smatraju bliskim Fetulahu Gulenu otvorilo se pre tri godine, nakon neuspešnog pokušaja puča u Turskoj. Tada je turska agencija Anadolija objavila listu sedam škola, te firmi za za transport, trgovinu, zdravstvo i turizam za koje se verovalo da su bliske Gulenu, nekadašnjem bliskom saradniku, a sada protivniku predsednika Redžepa Taijpa Erdoana.

Turski ministar odbrane Hulusi Akar prilikom njegove nedavne posete Skoplju rekao je da turske vlasti imaju i "imena nekih od važnjih ljudi" koje su predali institucijama i da je ubeđen da će u "narednim danima institucije u Severnoj Makedoniji preduzeti konkretne mere".

Bivši makedonski ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov ocenjuje, međutim, kako teško da vlasti neke države, pa tako i Severne Makedonije u ovom slučaju, mogu postupati samo na osnovu nekakvog predatog spiska sa imenima.

"Naša vlada, Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve druge institucije insistiraju na sudskoj proceduri i postupku, što znači da ako se za bilo koga u Turskoj vodi sudski postupak, postoji međunarodna poternica itd., onda su naši duži da odgovore u skladu sa međunarodnim konvencijama", navodi Trajanov.

I u avgustu 2016 godine, kada je VMRO DPMNE vodila državnu vladu, pojavile su se informacije da je Vlada donela odluku o zatvaranju turskih škola i organizacija povezanih sa Gulenom, ali to niko nije potvrdio zvanično. Deo organizacija tada su negirale bilo kakvu povezanost sa Gulenom.

Pre godinu dana, na Kosovu je uhapšeno i izručeno Turskoj šest turskih državljana, od kojih je jedan bio lekar, a ostali radnici "Mehmet Akif" škole koja je, veruje se, nadahnuta pokretom Hizmet.

Izvor:slobodnaevropa.org