Izbeglička kriza, ali i teroristički napadi u Evropi, ponudili su plodno tlo desničarima širom Evrope da pripadnike muslimanske zajednice smeste u redove odgovornih za probleme u evropskim državama, čulo se na novosadskoj tribini na temu odnosa islamističkog ekstremizma i radikalne desnice. Skupljanje takvih političkih poena, prema mišljenju izlagača, dovelo je do rasta netolerancije prema ovoj verskoj grupi. Ova izmenjena slika o islamu utiče i na percepciju te religije na Balkanu.

393130D2 5521 4E80 A54E 8BF32A51EE28 w1023 r1 s

Dok je u Evropi pojava migrantske krize dovela do izraženijeg antimuslimanskog sentimenta, u Srbiji i u regionu taj odnos prema islamu nešto drugačiji, jer se ta netrpeljivost ima "klerikalno-nacionalističke korene", smatra direktor Balkanskog centra za Bliski istok Ivan Ejub Kostić. On je na novosadskoj tribini organizovanoj na temu odnosa islamističkog ekstremizma i radikalne desnice dodao da ipak postoji jedan zajednički imenitelj tih desničara Evropi i u regionu, a to je stvaranje iracionalne slike o islamu.​

"Ono što je njima zajedničko, to je što oni stvaraju potpuno iracionalnu sliku o nekakvoj najezdi nekih muslimana, da će se dogoditi neka šerijatizacija Evrope. U Srbiji ipak postoji neka drugačija islamofobija. Ona je pre svega vezana za istorijsko nasleđe, tačnije za period pod Osmanskim carstvom", rekao je Kostić.

On ističe da dok u Evropi imamo direktne napade na građane islamske veroispovesti, fizičkog i verbalnog nasilja, toga u Srbiji danas manje ima. Ali zato, dodao je on, beležimo proterivanje, genocid i ratne zločine nad muslimanskim stanovništvom za vreme devedesetih.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da ophođenje Srbije prema migrantima je bilo znatno humanije nego u drugim zemljama centralne Evrope, ali postoji jedna "latentna opasnost" da tu krizu iskoristi ovdašnja desnica.​



 

"Na svu sreću nismo dovedeni u situaciju koja će do maksimuma ispitivati našu toleranciju, pa onda to važi i za islamofobiju. Ona je puzajuća kao što i antisemitizam.​ Nije izrazit u Srbiji, ali ima incidenata, prisutan je, nije otklonjen. Ono što je mnogo veći motiv desničarima u Srbiji, to je nacionalizam koji je zamotan u oblak tamjana i istorije", smatra on.​

Tijana Rečević, Istraživačica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da, iako tema migrantske krize nije visoko rangirana na društvenoj agendi u Srbiji, ona ipak izaziva diskusiju koja se oslanja na odnose Srbije prema Bosni i Hercegovini i Kosovu.

"Taj antimigrantski diskurs upakovan je u naše prethodno iskustvo sa muslimanima u regionu, od propasti Rimskog carstva do Bosne i Kosova", ističe ona.

Učesnici tribine "Islamski ekstremizam - izgovor za jačanje desničarskog pokreta u Srbiji" složili su se da će budući odnos prema islamu u Evropi u velikoj meri zavisiti od toga hoće li muslimanska zajednica, koja je heterogena, etnički podeljena i već generacijama živi na Starom kontinentu, pojačati svoje prisustvo u društvu i da li će tešnje sarađivati sa državama.

(Slobodna Evropa)