Na jučerašnjem suđenju za zločin u Štrpcima, kada je 1993. godine iz voza oteto 20 putnika, koji su kasnije ubijeni, svedočilo je tri svjedoka koji su izgubili članove svojih porodica, javlja Anadolu Agency (AA).

specijalni sud beograd 696x469



 

Prema optužnici terete se Gojko Lukić, Ljubiša i Duško Vasiljević, Jovan Lipovac i Dragana Đekić da su 27. februara 1993. godine iz voza broj 671 u 15.48 časova, na relaciji Beograd – Bar, u stanici Štrpci, na 230 kilometara od Beograda, kao pripadnici oružane formacije “Osvetnici” Vojske Republike Srpske, oteli 20 putnika. Otete su pretukli, zatim ubili u baraci kod Višegrada i bacili u rijeku Drinu.

Žrtve zločina u Štrpcima su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Na suđenju, svjedočila je Selma Čolović, kojoj je tada stradao otac, a ona je imala osam godina. Ona je sudu ispričala kako prvih nekoliko dana od događaja nije znala šta se dešava, jer je majka štitila nju i brata, ali je naknadno saznala.



 

Ona je rekla kako je njen otac bio na službenom putu, jer je bio otpravnik vozova, kada se dogodila otmica.

Čolović je kazala da njegovi posmrtni ostaci do danas nisu nađeni, te da će se pridružiti krivičnom gonjenju ukoliko se dokaže krivica optuženih.

Jučer je svjedočio i Ragib Ličina, kome je stradao brat Ilijaz Ličina, čiji posmrtni ostaci su naknadno nađeni u jezeru Perućac.

Kako je ispričao, njegov brat je poslovno išao u Beograd, a za otmicu je saznao dan nakon što se dogodila, kada se njegov brat nije vratio, a trebalo je svom sinu da donese novac za školovanje.

O zločinu je govorio i svedok Nail Kajević, kome je takođe otet brat Nijazim Kajević, a čiji posmtrni ostaci do danas nisu nađeni.

Kako je rekao, Nijazim je u četvrtak uveče krenuo u Beograd na svečanu večeru koja je održana u petak uveče. U subotu ujutru se čuo sa njim, kada mu je brat rekao da će krenuti vozom nazad kući.

Svedok Nail Kajević je novinarima u Beogradu rekao da je dobro što je suđenje konačno počelo, uz konstataciju da će se videti po ishodu suđenja da li sud radi svoj posao, da li je Srbija pravna država ili se samo tako zove.

On je naveo i da smatra da sud neće dokazivati umešanost države, jer je već dokazano da je zločin učinila Vojska Republike Srpske, uz koordinaciju Vojske Jugoslavije i policije Srbije.

“Znalo se mjesec dana ranije da će biti otmice, da je potvrđena istinitost te informacije i da su pratioci voza, policajci imali nalog da pomognu Vojsci RS-a da izvede putnike. Sve se znalo, da je to bila zajednički osmišljena akcija, a samim tim i ostala suđenja za etničko čišćenje i za genocid Radovanu Karadžiću i ta dokumentacija u Hagu, Momir Bulatović kada je svedočio i ostali vidi se da je bilo koordinirano da se taj deo Sandžaka očisti od muslimana i da je to bio cilj te otmice”, kazao je Kajević.

Kajević je dodao i da većina porodica i onih koji je trebalo da dobiju pomoć i razumevanje države nisu je dobili.

“Sada je to sve zakasnelo i nikakva materijalna pomoć to ne može nadomestiti”, naveo je Kajević.

Pravna zastupnica porodica oštećenih Marina Kljaić iz Fonda za humanitarno pravo ocenila je da niko od danas ispitanih svedoka oštećenih nema neposredna saznanja o zločinu, već su dali informacije o stradalima.

“Nažalost, dovođenje u vezu sa optuženima na osnovu njihovih iskaza nije moguće. Međutim, ipak ljudi daju informacije koje sa svim ostalim dokazima koji su izvedeni mogu da daju jednu celovitu sliku”, rekla je Kljaić.

Ona je izrazila očekivanje da ovim suđenjem bude izvedena pravda.

“Posle toliko godina, to i nije neka pravda, ali bolje je ikada to rešiti nego nikada. Protok vremena ima svoje, danas smo upravo imali tu situaciju da Koviljka Buzov, supruga stradalog Tome Buzova iz zdravstvenih razloga nije mogla ni da pristupi sudu kao svedok”, dodala je Kljaić.

Na suđenju nisu osim Koviljke Buzov, bili ni svedoci Almir Zeković za koga nije bilo dokaza da je pozvan na sud, kao ni Izudin Hanić koji je uredno pozvan da svedoči.

Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.

Za ovaj zločin do sada su pravosnažno osuđeni samo Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Nebojša Ranisavljević je pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) 2003. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Mićo Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine, priznao je krivicu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Za zločin u Štrpcima pred Sudom BiH u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS, i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi.

U oktobru 2018. godine Apelacioni sud u Beogradu je nakon tri i po godine potvrdio optužnicu protiv petorice pripadnika Višegradske brigade VRS za zločin koji je počinjen u Štrpcima. Iako je početak glavnog pretresa bio zakazan za januar, on je odložen zbog bolesti jednog od optuženih.

Izvor.Anadolija