U prilogu „Sjenici neophodna toplana”, u „Politici” od 28. januara 2019. godine, g. Nikola Čukanović piše o svom feljtonu „Energetski potencijali Sjeničko-pešterske visoravni”, objavljenom pre 35 godina i predlogu za izgradnju termoelektrane snage 200 megavata na ugalj iz rudnika „Štavelj”, iz koje bi se grejala i varoš Sjenica.
sjenica
Ta termoelektrana nije izgrađena, kao što nije izgrađena ni 1982. godine početa TE TO „Kolubara B”, elektrosnage 700 megavata i toplotne snage 780 megavata, koja je trebalo da greje Beograd, u koju je uloženo 350 miliona dolara i odustalo se. Sada uvozimo struju u vrednosti 400.000 evra dnevno i gas, izgubili smo dve milijarde evra, i to je naša stvarnost.Termoelektrana kod Sjenice se neće graditi, jer je u planu zatvaranje termoelektrana na ugalj, aktuelna je i subvencionisana proizvodnja energije od vetra, sunca i biomase. Sjenica ne treba da čeka izgradnju termoelektrane elektrosnage 200 megavata a toplotne snage 600 megavata, već grejanje može da reši izgradnjom toplane na ugalj, toplotne snage 10 megavata, locirane pored rudnika, zbog pouzdanog snabdevanja ugljem i vraćanja pepela u rudnik.
 
Tako bi se na jednom mestu kontrolisalo sagorevanje uglja koji sada sagoreva po celom gradu. Pri transportu tople vode cevovodom ne bi trebalo da bude velikih gubitaka, zbog dobre termoizolacije, a vetrovi ne bi raznosili produkte sagorevanja po okolini, jer bi se oni zadržali u postrojenjima za otpepeljivanje i odsumporavanje. Ovim projektom bi se pokazale mogućnosti grejanja na ugalj bez ugrožavanja okoline. Pre projekta toplane trebalo bi utvrditi listu potrošača, potrebe za grejanje, trasu cevovoda i cenu grejanja.

Ovaj projekat se može finansirati iz nekog od kredita koji se sada nude. (Politika)

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž.