Prošle godine, nakon samo nekoliko tekstova u „Vestima“, na Pešter su stigle prve donacije naših čitalaca za izuzetno siromašnu porodicu Bandović iz sela Gradac kod Sjenice. Brzo su ukrovili kuću i nadali se brzom useljenju kako ne bi više hladne zime provodili u trošnoj straćari.

220819c1 696x522



 

Međutim, ova godina za nadničara Slobodana Bandovića, njegovu suprugu Stanku, majku Mariju i decu Stefana, Radišu i Petra ni približno nije ista kao prošla. Zima se približila, a san o useljenju sve dalji i dalji.

– Mislili smo da ćemo ukrovljenu kuću završiti do jeseni i da ćemo se sigurno useliti pre zime. Nažalost, stvari se komplikuju i ne idu onako kako smo očekivali i kako bismo mi želeli. Slabo smo napredovali ove godine sa radovima. Ako je suditi po trenutnoj situaciji, novi i sigurniji krov nad glavom, o kome maštamo godinama, moraćemo još da čekamo. Do kada, ne znamo, niti to zavisi od nas – žali se Slobodan.

Naglašava da je za završetak svih radova potrebno bar još 5.000 evra, plus nameštaj i ostalo najneophodnije za useljenje.

– Za nas su to ogromne pare. Radim za 20 evra dnevno i molim Boga da me neko angažuje za utovar uglja, plašćenje sena ili seču drva. Sve što zaradim jedva nam bude za golo preživljavanje, nije lako nahraniti šestoro gladnih usta, pogotovu što zimi nema nikakvog posla. Da nije bilo pomoći čitalaca „Vesti“, ko zna šta bi do sada bilo sa nama – dodaje Slobodan.

Tokom ove godine porodici Bandović pristiglo je oko 1.500 evra. Najveći deo, više od 1.000 evra, uložili su u kuću, kako bi doveli vodu, struju. Ostatak novca utrošili su u lečenje Slobodanovog i Stankinog srednjeg sina Radiše koji je rođen sa mnogo anomalija. On polako, najviše zahvaljujući našim čitaocima i njihovoj dobroti, izlazi iz problema sa dobrim izgledima da ove ili sledeće godine u školu krene kao normalno dete.

– Radiša uopšte nije govorio, skoro do šeste godine bio je nem. Bukvalno smo gladovali, pa nije bilo dovoljno novca da ga vodimo kod lekara. Progovorio je tek nakon detaljnih pregleda u Novom Pazaru i Beogradu i višemesečnog rada sa logopedom. Sve preglede i kompletno lečenje omogućili su nam dobri ljudi iz naše dijaspore. Hvala im do neba, spasli su nam dete. Mada sa Radišom još dosta treba da se radi, napredak je ogroman. Za dvadesetak dana, nakon još jednog pregleda u Beogradu, znaćemo da li ove jeseni može u školu. Čeka ga još jedna lakša operacija bruha u Prijepolju. Jednu je imao prošle godine – priča Slobodan.

Kako kaže, svi brinu kako i gde će provesti zimu.

– Ako ostanemo u ovoj straćari, preti opasnost da nam se posle svake kiše ili oluje krov sruči na glave dece. A da pređemo u novu i još nezavršenu kuću ne možemo jer ćemo se posmrzavati na hladnom betonu. Još nismo nabavili ni unutrašnja vrata, a trebalo bi da uradimo izolaciju, podove, krečenje, kupatilo. Trebaće nam i novi šporet na drva, a voleli bismo da imamo i električni šporet, frižider, kaučeve za spavanje, televizor – ističe Slobodanova supruga Stanka.

Naglašava da se, iako vreme brzo prolazi, a zima na Pešter stiže rano, ipak nada useljenju.

– Da li ćemo se useliti ili ćemo i dalje ostati u našem kućerku od blata, lima i betonskih blokova isključivo zavisi od čitalaca „Vesti“ i naše dijaspore. U Sjenici više niko ne pokazuje želju da nam pomogne. Ako potrebni novac prikupimo pre zime i uselimo se pre velikih mrazeva, bićemo najsrećniji i najzahvalniji ljudi na svetu. Ako i ne stigne, nema veze. Borićemo se dalje i uvek ćemo do neba biti zahvalni svima koji su nam do sada pomogli. Za razliku od mog supruga, ja sam optimističnija, pomoći će nam dobri ljudi da se uselimo – uverena je Stanka.

Spas u narodnoj kuhinji

Porodici Bandović mnogo znači što u Sjenici, u tamošnjoj narodnoj kuhinji, svakodnevno besplatno dobijaju po nekoliko vekni hleba i po topli obrok za svakog člana. Nevolja je što je Sjenica daleko, više od 10 kilometara, i što za autobus nemaju novca. Po obroke i hleb stopiranjem i pešačenjem često odlazi baka Marija koju je prošle godine na putu ka Sjenici udario kamion, pa je dugo bila u bolnici i gipsu. Srećom, sada je bolje i uskoro će biti uz svoje unuke.