oblasti na jugozapadu Srbije, komentarišući inicijativu Bošnjačkog nacionalnog saveta (BNV) koja je poslednjih dana probudila duhove, a kojom se traži uspostavljanje specijalnog statusa za ovu oblast na jugozapadu Srbije i severu Crne Gore.

0285FC93 F11A 4027 BEA8 885E73BE8CEB w1023 r1 s



 

“Sve je to da bi mediji dva-tri dana pisali o njima. BNV čine partije koje su nekada bile ili su još uvek na vlasti, tako da od ove inicijative nema ništa”, dodaje sagovornik Radija Slobodna Evropa koji je uveren da je pitanje autonomije Sandžaka u redu onih koja su prevaziđena tokom devedesetih godina prošlog veka, te da on i njegovi sugrađani žive u 21. veku.

“Obični građani nisu dovoljno upućeni”, komentariše Novopazarac Ertan Salihović.

Dodaje utisak da političari već po potrebi potežu ovu temu:

“Pitanje je koliko smo mi uopšte i kao narod u ovom trenutku zreli i sposobni za bilo kakve veće nadležnosti. Mislim da su te teme o manjinskim, nacionalnim ili kolektivnim pravima prevaziđene i da će generalno u svetu, a nadam se uskoro i u Srbiji doći vreme da se priča o pojedinačnim pravima, koja svako od nas ima, nevezano za nacionalnost, religiju ili bilo šta drugo”, kaže Salihović.

Predlažu međunarodnu kontrolu granica

Teritorija Sandžaka na kojoj bi prema inicijativi BNV uspostavio specijalni status obuhvatala bi područja sadašnjih opština Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš i Priboj u Srbiji, te Pljevlja Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Petnjica, Gusinje, Plav i Rožaje u Crnoj Gori.

Sekretar BNV Mirza Hajdinović pozvao je sve društveno-političke faktore u Sandžaku da prihvate njihovu inicijativu kao zajednički koncept za rešavanje statusa bošnjačkog naroda.

“Na Mirovnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u Hagu 1991. godine BNV je prihvatilo specijalni status za Sandžak, koji je tada ponuđen kao model za rešavanje bošnjačkog i sandžačkog pitanja. Vijeće je konkretizovalo, pravno uobličilo i usvojilo stav o specijalnom statusu za Sandžak 6. juna 1993. godine i dostavilo ga Međunarodnoj konferenciji. Od tada do danas, stav o Specijalnom statusu za Sandžak je jedini naš pravno važeći predlog. Očekujemo da svi faktori u Sandžaku podrže ovu inicijativu i da zajedno sa BNV rade na implementaciji i uspostavljanju specijalnog statusa i da nam tome postignemo jedinstvo bošnjačkog naroda“, kaže Hajdinović za RSE.

U inicijativi se navodi da će o pitanjima iz svoje nadležnosti Sandžak donositi zakone i druga opšta akta, a Albancima, Bošnjacima, Crnogorcima i Srbima, bio bi priznat status konstitutivnih naroda.

“Prvi izbori za ove organe održaće se pod nadzorom Ujedinjenih nacija (UN), Evropske unije (EU) i OEBS-a, a svi sporovi o specijalnom statusu konačno će se rešavati u okviru Specijalnog komiteta za Sandžak Evropske unije”, stoji u tekstu inicijative.

Dodaje se da će na ovaj način Sandžak biti trajno demilitarizovan, pod nadzorom UN i EU, a inicijativa podrazumeva i da će vlast Srbije u roku od mesec dana od uspostavljanja specijalnog statusa povući sve vojne efektive sa područja Sandžaka, kao i policijske snage koje premašuju potrebe normalnih okolnosti, dok bi kontrolu granica Sandžaka vršile međunarodne snage.

Sekretar BNV Mirza Hajdinović ističe da ovaj stav o specijalnom statusu nije nikakva novost, jer je više puta do sada predstavljan kao zvaničan stav ovog organa.

“Predstavljen je ustavnoj komisiji za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore 2003. godine, kada su ga zastupali tadašnji narodni poslanici Esad Džudžo i Bajro Omeragić”, podseća on.

“Bošnjački i albanski narodni poslanici su 2015. godine Skupštini Srbije predali Rezoluciju za rešavanje statusa nacionalnih manjina, koji je sadržao i akcente o specijalnom statusu, a deo je i Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u okviru pregovaračkog procesa za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, koji je BNV usvojilo 30. novembra 2015. godine. Osim toga, bio je i predlog BNV 2018. godine na radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u procesu reforme političkog sistema Republike Srbije“, kaže Hajdinović.

Inače, poslednji izbori za nacionalne savete održani su u novembru 2018. godine, a u njihove nadležnosti spadaju obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina.

SDP: Region da, ali po EU standardima

U BNV trvrde da nakon raspada bivše SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija) jedino bošnjačko pitanje nije rešeno, a da bošnjački narod polaže pravo na svoju nacionalnu državu, pozivajući se na zvanično nepriznati referendum iz 1991. godine kada su se građani Sandžaka "izjasnili za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka, sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika".

Međutim, Mirsad Jusufović, član Gradskog veća Novog Pazara, najvećeg grada Sandžaka, i član predsedništva Sandžačke demokratske partije (SDP), čiji je osnivač ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Rasim Ljajić, smatra neozbiljnim pozivanje na ovaj referendum, jer se to desilo pre 28 godina, što je predugo za bilo kakvo pokriće.

On tvrdi da se BNV, kao najviši nacionalni organ nije izjašnjavalo o ovoj inicijativi, te da je ona delo pojedinaca u Izvršnom odboru.

“Očigledno je da je i retorika koja je upotrebljena predstavlja reči devedesetih godina, koju smo svi prevazišli i izvukli lekcije kako su se ovakva pitanja završavala u ratu, a u Sandžaku to niko ne želi. Svakako da Sandžak treba da bude region u jednoj modernoj, decentralizovanoj Srbiji, po uzoru na evropske regione, ali ovo nije način da se do toga dođe“, kaže Jusufović za RSE.

Programski koordinator nevladine Akademske inicijative "Forum 10" Fahrudin Kladničanin tvrdi da je inicijativa BNV političko-marketinška akrobacija većnika koji pripadaju narativu Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka, čiji je lider Sulejman Ugljanin.

“Ovo nije ništa novo, mi smo poslednjih godina bili svedoci mnogih inicijativa, od pozivanja plavih šlemova i međunarodne zajednice. Manje-više, svake godine rešavamo status Sandžaka i položaj Bošnjaka. Važno je reći da ulazimo u izbornu godinu i da se potrebno vratiti na put koji prepoznaju naši birači, a grupa oko SDA Sandžaka koristi priliku da podseti birače da su živi“, kaže Kladničanin.

On ističe da je potrebno utvrditi da li je ova inicijativa konsenzus dve većniske grupe (liste 'Samoopredeljenje' i 'Vakat je') ili je reč o zloupotrebi jedne političke strukture.

(Radio slobodna Evropa)