Milenko Gemaljević, rodom iz Sjenice, ostavio dubok trag u Gradiški, gde je uglavnom stekao i penziju. Mašinac po struci, objavio tri knjige poezije, a bavi se i fotografijom

dasfghjklčerdtfg


Sjeničanin Milenko Gemaljević, koji godinama živi u Republici Srpskoj, ne priznaje granice. Svet je za njega globalno selo, tehnološka i naučna dostignuća usvaja vrlo rado i primenjuje ih, i stalno je u pokretu. Milenko je novopečeni penzioner, koji je radni vek proveo kao u dva fudbalska poluvremena. Jedan deo radnog veka proveo je u fabrici "Ivo Lola Ribar" u Beogradu, a drugi u Banjaluci i Gradiški. Ovaj stasiti diplomirani inženjer mašinstva kaže da je započeo studiranje na tri fakulteta, a iz pragmatičnih razloga se opredelio za mašinstvo.
Počeo sam istovremeno da studiram matematiku, književnost i mašinstvo. Onda sam se zapitao od čega ću živeti. Književnici postaju poznati tek posle smrti, pa sam izabrao mašinstvo, jer se na taj način mogu dokazati i kao stvaralac. I dokazao sam se - priča Gemaljević.
Iako je otišao iz Gradiške pre desetak godina, Gemaljević rado dođe u ovaj lepi grad. Iskoristio je priliku i da porazgovara s načelnikom opštine i još nekoliko prijatelja o razvoju i projektima, koji su mu u krvi.

- Zaključili smo da politika često koči razvoj i projekte. Menadžer mora biti uporan, pametan i hrabar. Pre dvadesetak godina smo današnji načelnik Zoran Adžić i ja razgovarali o privrednoj zoni Liman. Ispostavilo se da smo bili u pravu, ali i da se prilično kasni - kaže Milenko.

Svestrani Milenko Gemaljević je poeta, foto-reporter, ali i svetski putnik. Prošao je mnogo sveta i neprestano povlači paralelu nekih tuđih gradova sa ovim krajevima. Zanimljiva je i njegova priča o pustinji, kada je kao turista bio u Sahari.

- Nema čovek šta da vidi, samo nebo, sunce i vreli pesak. I ljudi od toga prave turizam. A mi imamo ovakvu Savu, pa Kozaru ili najplodnije Lijevče polje. I opet nam mladi ljudi olako odlaze. Zaključavaju imanja i odlaze u svet. To je znak da nam nedostaje ideja, projekata i pravih ljudi na pravom mestu - priča Gemaljević.

Razgovor sa novopečenim penzionerom je nemoguć, a da se ne dotakne Pešter ili Sjenica. I obavezno kaže da ima sličnosti između Peštera i Lijevče polja, ali i da je razlika u klimi neverovatna.

- Pešterci su dobri i časni ljudi. Veliki, uglavnom brkati, i skloni druženju i umetnosti.

Objavio je tri knjige poezije, a godinama se bavi i fotografijom.



 

- Fotografija je umetnost. Čovek kroz objektiv čini jednu umetničku terapiju sam prema sebi. Uživam sa foto-aparatom u ruci. Sada mi je lakše jer su ovi "pametni" telefoni izvrsni i kao foto-aparati - kaže Milenko Gemaljević, čovek intelektualac koji je ostavio dubok trag u Gradiški.
IDEJE

Dođe s vremena na vreme u Gradišku, gradić koji će uskoro i zvanično da postane grad. Iskoristi priliku da se susretne sa desetak prijatelja. Zahvaljujući njegovim idejama mnogi projekti su zaživeli u ovom lepom gradu. Osim priče o prošlim vremenima, uvek je spreman i za dobar savet. Jer Milenko Gemaljević je čovek sa ogromnim iskustvom i širokom lepezom znanja.



 

Izvor:novosti