Međurečje – ''pedalj Bosne u Srbiji, zemlja svačija i ničija''

"Ja na zemlji agijskoj, na zemlji bosanskoj, zemlji srpskoj, svačijoj i ničijoj...", stih je pesme penzionisane učiteljice Radice Pendić o selu Međurečje, bosanskohercegovačkom "ostrvu" u Srbiji, omeđenom sa svih strana pribojskom opštinom.

Medjurecje t

Osim pesme, učiteljica koja je u "bosanskom San Marinu" provela radni vek poslala je meštanima Mesne zajednice Sastavci i pismo u kojem im je poželela da se ove godine, posle dve decenije čekanja, konačno reši status granica u tom kraju.

          

Međurečje predstavlja svojevrsni presedan kada je reč o spornim granicama na prostoru bivše SFRJ.

Da bi stigli s jednog na drugi kraj opštine Priboj, stanovnici su primorani da četiri puta pređu državnu granicu između Srbije i BiH, jer svi putevi u tom području vode preko bosanskog ostrva od četiri kvadratna kilometra.

Konačno razgraničenje u 2018, koje su najavili državni vrh Srbije i BiH, željno iščekuje stotinak žitelja Međurečja i stanovništvo pet mesnih zajednica koje okružuju "bosansku enklavu", čije je granice Austrougarska definisala na Berlinskom kongresu 1878. godine.

Istom se nada i nekoliko hiljada stanovnika opštine Priboj, kao i opštine Rudo u Republici Srpskoj, čiji je svakodnevni život zbog granice "vaskrsle" posle rata u BiH otežan administrativnim propisima i raznim nelogičnostima. 

Granični punktovi najviše muke zadaju meštanima Mesne zajednice Sastavci, u kojoj se "rastavljaju" dve države, ali i stanovnicima okolnih mesnih zajednica Sjeverin, Strmac, Krajčinovići, Zabranica i Vučje.

Nesvakidašnjost Sastavaka je u tome što katastarski pripada BiH, dok svi objekti iz vremena bivše SFRJ, kao što su pošta, osnovna škola, policijska stanica, ambulanta i kancelarija mesne zajednice, pripadaju Srbiji.

Porez se, kako kažu, u većini slučajeva plaća i Srbiji i BiH, jer mnogi meštani imaju imovinu u obema državama, zvanična valuta je dinar, ali se u kafani i prodavnici plaća i evrima i konvertibilnim markama.

Penzioner Milojko Spajić iz Priboja, koji mora da pređe "pedalj Bosne" da bi došao do svog imanja u selu Batkovići u Srbiji, negoduje što je meštanima okolnih sela zabranjeno da poljoprivredne proizvode prenose iz jedne u drugu državu.

"Ako zakoljem jagnje u selu, ne daju mi da ga odnesem u Priboj bez papira iz Mesne zajednice. Ne možemo da prenesemo ništa što proizvedemo, i po pasulju nešto traže. Moram preko Bosne jer su tako putevi napravljeni. Ukinuli su nam pijacu u Sastavcima zbog tih punktova, a zatvorili su i dom zdravlja pa iz Međurečja moraju u Priboj kod lekara", kaže Spajić.

Smatra da dve države treba da razmene teritorije, napominjući da o meštanima od Međurečja do Ruda više brine Srbija nego Bosna, kojoj teritorijalno pripadaju.

"Svi su zaposleni u Priboju, koriste dečji dodatak iz Srbije. Kad bi to sutra stalo, od čega bi živeli? Ovde ima i Srba i muslimana i niko se ne gleda popreko, a političari se 'medišu' preko nas, dok jadni narod ispašta", kritikuje Spajić.

Meštanin sela Sastavci Hajro Gibanica, koji ima zemlju u obe države, žali se kako je morao da proda kravu jer, kako kaže, zbog komplikacija na punktovima nije mogao da prenese proizvode do pijace u Priboju.

"Kad sam sinu u Sarajevo poneo četiri kante sira, nisu mi dali da prođem jer nisam imao potvrdu, a potvrda naše mesne zajednice u BiH ne važi! Sir sam razdelio i kravu prodao, tako da sam sada miran", priča Gibanica i naglašava da su punktovi "najgadniji u celoj priči".

"Ovo je neizdrživo, na svakih 100 metara zaustavljaju nas i kontrolišu policajci, iako nas sve znaju. Ako ne mogu da zamene zemlju, neka bar povuku punktove ka Rudom i Dobrom ili na reku Uvac", predlaže Gibanica.

Sa apsurdima se susreće i porodica Milana Markovića iz zaseoka Zamršten, kroz čije imanje prolazi međa između dve države, pa im je kuća u Srbiji, štala u BiH, a granica deli i porodično groblje.

Markovići se nadaju da će najavljeno razgraničenje regulisati i pitanje plaćanja poreza.

"Za zemlju u Srbiji plaćamo porez opštini Priboj, a za onu u Bosni posle rata godinama nam se niko nije obraćao. Pre nekoliko godina pokušali su da mi ospore zemlju u BiH bez ikakvog opravdanja i predlagali su da je otuđim. Ali kako da otuđim svoje nasledstvo?! Ili da pomere granicu putem ili da se zameni zemljište, da znamo kome da plaćamo porez", izričit je Marković.

On ukazuje da zbog spornih granica pogranična sela "muče muku" i sa lošim putevima.

Predsednik mesne zajednice Sastavci Sveto Vilotić smatra da pripajanje Međurečja Srbiji ne bi u potpunosti rešilo problem granica i poručuje da nadležni državni organi BiH "treba da se zapitaju kako bi i kuda njihovo rukovodstvo došlo u enklavu kada ne postoji nikakva teritorijalna veza sa Bosnom".

"Ovde bi jedino rešenje bilo da granica ide ili Limom ili putanjom Dobrun–Brodar. U opštini Rudo, koja pripada BiH, više od 70 odsto stanovništva je vezano za Priboj, jedino što plaćaju porez Bosni. Ako vlasti misle dobro narodu i žele mir i stabilnost, to bi bilo jedino rešenje", uveren je Vilotić ističući da se granice u tom kraju nisu spominjale dok nije izbio rat u BiH.

Inače, veruje se da je "ostrvo" nastalo kada je izvesni bosanski beg na konju "obišao krug" i tih 400 hektara zemlje poklonio jednoj od svojih supruga.

"Narod i sada živi složno i ne pravi se razlika između Srba i Bošnjaka. Granica nije samo nama problem, već i građanima iz Bosne kada idu u Priboj. Ne daj bože da zaboraviš ličnu kartu, ne daju da se prođe čak ni kada je neko bolestan", tvrdi Vilotić.

Osim Međurečja, primer sporne granice dve države jeste i 14 kilometara železničke pruge Beograd–Bar, koja prolazi kroz Štrpce u BiH.

Vilotić tvrdi da odgovornost za zatvaranje stanice u Štrpcima snosi BiH, koja je svojim građanima, kako kaže, uskratila mogućnost da koriste prevoz vozom. 

"To treba da se reši da bi građani mogli normalno da putuju. Taj deo treba da pripadne Srbiji, jer pruga Beograd–Bar nigde nema dodira sa BiH osim tih 14 kilometara kroz Štrpce", smatra Vilotić.

Na graničnom prelazu "Uvac", na putnom pravcu koji povezuje Priboj sa okolnim gradovima BiH, odvija se oko 70 odsto pograničnog saobraćaja, a oko 30 odsto je međunarodni promet.

Komandir SGP "Uvac" Vidosav Avramović kaže da na tom prelazu državljani Srbije, BiH i Crne Gore prelaze sa ličnom kartom što, kako kaže, znatno olakšava proceduru za nekoliko hiljada stanovnika mesnih zajednica Sastavci, Krajčinovići, Vučje, Sjeverin i Strmac.

"Veći deo okolnog stanovništva dolazi u Priboj zbog posla, škole, rodbinskih veza. Pokušavamo da ubrzamo prelazak uz minimum kontrole i mislim da uspevamo u tome. Na prelazu 'Uvac' dnevno pređe i do 4.000 putnika, ali je tokom turističke sezone i u vreme praznika taj broj mnogo veći", navodi Avramović.

Kao olakšicu ističe i to što je početkom 2016. oko pola kilometra dalje od "Uvca" otvoren prelaz "Carevo Polje" za pogranični saobraćaj preko kojeg se uz samo jednu kontrolu sa "ostrva" ulazi na teritoriju opštine Priboj.

Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović nije optimista da će se naći rešenje za Međurečje jer Balkanu, kako kaže, logika i razum nikad nisu bili jača strana.

"Sve bi moglo da se okonča za sedam dana razmenom teritorija, ali očigledno da jednom delu bosanske strane ne odgovara da se bilo šta reši na zdravim osnovama. Recimo, na tom ostrvu su dve prodavnice, jedna izdaje fiskalne račune Srbije, druga BiH. Ako se desi tuča u kafani, srpski policajci ne smeju da reaguju čak i ako su prisutni jer je to druga država i mora da dođe policija BiH", objašnjava Rvović.

Kao jednu od najvećih poteškoća ističe to što meštani opštine Priboj često zavise od dobre volje policijskih službenika BiH.

"Kad ponesu neku robu, ne znaju da li će ih zaustavljati, tražiti im papire, zavise od raspoloženja bosanske policijske patrole, jer ako ih uhvate u nekom prekršaju, moraju da idu u Višegrad da plate kaznu, pa da se vrate u Rudo po dokumenta da bi prešli na svoju teritoriju", objašnjava predsednik opštine Priboj.

On navodi da ta opština ima poteškoće i sa granicom sa Crnom Gorom, jer je stanovništvo u tom području, kako kaže, samo administrativno vezano za Priboj, a suštinski za Pljevlje.

          

"Tamo su se školovali, zapošljavali, išli na pijacu, a kad bi se radila infrastruktura, tražili bi da se što bolje povežu sa Pljevljima, dok sa Pribojem gotovo da nema komunikacije. Te granice su nekada bile fiktivne, a danas je svaki prelazak van zvaničnog punkta Čemerno ilegalan i plaćaju se visoke kazne ako granična policija Crne Gore zatekne nekog da prelazi tamo gde je decenijama to radio", kaže Rvović.

Načelnik opštine Rudo Rato Rajak pozdravlja nameru Srbije i BiH da se napokon reši pitanje granice, ali ga, kako kaže, razočarava što se nadležne državne institucije nisu potrudile da se upoznaju sa stvarnim efektima moguće razmene teritorije ili razgraničenja na delu opštine Rudo.

Za njega je posebno upitan predlog Srbije da se, kako kaže, deo teritorije te opštine na levoj obali Lima pripoji Srbiji i da se međudržavna granica povuče rekom Lim.

"Taj predlog se tiče oko 1.500 stanovnika opštine Rudo, a njime su obuhvaćeni izuzetno kvalitetne poljoprivredne površine i značajni prirodni resursi i infrastrukturni objekti u našoj opštini. Nisam siguran da Srbija može da u našem okruženju ponudi adekvatnu teritoriju koja bi nadoknadila eventualnu štetu koju bi pretrpela opština Rudo", smatra Rajak.

On ne spori da je neophodno izvršiti korekciju granice, kako bi se što više izbegle smetnje u svakodnevnom životu.

"Zašto bi meštanin Međurečja morao da pređe nekoliko graničnih kontrola da bi došao na pijacu, a građanin opštine Rudo koji je, recimo, udaljen od bolnice u Priboju svega nekoliko stotina metara morao da se leči u bolnici u Foči koja je udaljena 120 kilometara? Zar države ne bi mogle da naprave određen sporazum na nivou fondova zdravstvenog osiguranja", pita načelnik opštine Rudo.

Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost razmene teritorije sa mesnom zajednicom Sjeverin koja se neposredno graniči sa opštinom Rudo.

"Jedino tu vidim moguću realnu kompenzaciju. Treba tražiti kompromisno rešenje, sasvim je prirodno da Međurečje pripadne Srbiji, ali nikako da se uzima ostatak opštine Rude na levoj obali Lima", poručuje Rajak.

Comments   
Milisav
-3 # Milisav 2018-01-02 21:25
Medurecje i Prepolje su lepa mesta u Raskoj
Reply | Report to administrator
UF
-1 # UF 2018-01-03 09:59
Nebitno je da li je ta mala teritorija Srbija ili RS,to mu dodje isto :-) .
Reply | Report to administrator
Add comment
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Sandzaklive.rs. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Sandzaklive.rs zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Sandzaklive.rs nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.


Vijesti sa najviše komentara