Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site

Nova Varoš - Od kubika drveta 100 dinara za puteve

Nova Varoš - Obećanje iz "Srbijašuma" i Šumskog gazdinstva u Prijepolju, da će se od svakog kubika isečenog drveta u državnim šumama izdvajati 100 dinara za popravke i održavanje šumskih, seoskih i zaseočkih puteva kojima se izvlače balvani i ogrevno drvo, nagoveštava da bi uskoro mogle da budu zakopane ratne sekire između žitelja novovaroških sela i predstavnika vlasti i šumara.

isecena drva novosti 22012017

Seljaci iz tih sredina pišu peticije i optužuju da kamioni natovareni trupcima lome saobraćajnice koje su ionako u lošem stanju zbog konfiguracije terena i slabih elemenata kolovoza. Prete i rampama, jer Šumsko gazdinstvo okreće glavu na učinjene štete, a uzalud su postavljene i table o dozvoljenom teretu. Šumari, pak, kažu da kamioni nisu njihovi i da oni plaćaju rentu za gazdovanje šumama, te da grade i popravljaju šumske puteve.

          

"Godišnje se u državnim šumama naše opštine poseče oko 20.000 kubika četinara i lišćara. Nedavno su na Vodenoj poljani, na Zlataru, pri susretu s kupcima građe, predstavnici "Srbijašuma" najavili da će se naknadom od 100 dinara po kubiku ubirati dva miliona dinara, što će šumari trošiti za gorivo mehanizacije kojom će popravljati makadamske puteve. Taj trošak će pasti na teret kupaca građe. Ovo je, inače, mala suma, ali ohrabruje, za početak", ističe Rade Vasiljević, predsednik opštine Nova Varoš.

Šume pokrivaju 25.298 hektara, ili 43,28 odsto teritorije opštine Nova Varoš, od čega je više od 9.000 hektara u privatnom, a ostalo u državnom posedu. Šumarstvo i prerada drveta su, posle stočarstva, najznačajnija grana privređivanja, jer obezbeđuju prihode vlasnicima zabrana, ali i zapošljavajući veliki broj ljudi - od drvoseča, rabadzija, pa do prevoznika i strugara, a poslednjih godina mnogi od njih rade i u pogonima za proizvodnju peleta.

U lokalnoj upravi podsećaju na to da su tražili dda razgovaraju s rukovodstvom "Srbijašuma" u Beogradu o udruživanju sredstava za probijanje puteva do nepristupačnih terena i lakšu eksploataciju "zelenih rudnika", ali i nizu drugih pitanja.

Putevi za izvlačenje građe čekaju kamenu podlogu novosti

"Građani zameraju vlastima što se prema šumama, koje su, uz vodu, najveće blago kraja, godinama odnose maćehinski, te žmure pred problemima i neopravdano potcenjuju i zapostavljaju oblast šumarstva. Ima više zahteva da se analiza o stanju u šumarstvu nađe pred odbornicima SO", naglašava Vasiljević.

          

Ovde se najčešće tvrdi da nema finalne prerade drveta, niti udružene ponude i plasmana, nego da se učinak strugara meri kroz dasku, grede, rogove, letvu i okorke. Upozorava se i na kanale sive ekonomije, zatim na to da je zanemareno pošumljavanje, da se biomasa ne koristi za grejanje. Ipak, vlasnike šuma najviše brine što sušenje stabala uzima sve veći danak.

"Suše se čitavi kompleksi, kao što je slućaj u kanjonu Tisovice, pogotovu na levoj obali, od Rutavaca prema Smudinogama. Za četiri-pet godina stradala je polovina stabala na stotinama hektara, omorike padaju a niko ih ne uklanja. Zbunjeni smo i zabrinuti, pa od opštine tražimo dolazak stručnjaka iz Instituta za šumarstvo da utvrde uzroke i kažu kako sprovoditi mere kontrole i zaštite", apeluju meštani Gornjeg Trudova i Debelje.

Od omorike nema bolje voćke

Pod šatorom sabora u Starom Vlahu, veseljak u šajkači, od harmonikaša naručuje pesmu "Omorika, velika banka". Pošto mu ovaj odgovori da ne zna stihove i zapita kako ide pesma, reče:

- Od omorike bolje voćke nema, nit je zalivaš, niti okopavaš...

- Pa to ti se ne slaže!

- Ne slažem ni ja granje u omaru, niti ljuštim panjeve, kako je zapovedio šumar...

U svakoj šali, kažu u Starom Vlahu, ima pola istine...

Samovlasno zauzeće

Sekira i motorne testere ne zalaze u šume oko čijeg vlasništva traju sporovi između seljaka i Šumskog gazdinstva. Reč je o takozvanim samovlasnim zauzećima, gde se tužbe i žalbe potežu još od 1968. godine, kao što je slučaj s potesom Kamalj u Vilovima, čija je površina 100 hektara, ali i drugim kompleksima širom opštine. Ovde od starosti i bolesti trunu stotine kubika građe. Sudaniji se, međutim, ne nazire kraj.

Dodaj komentar

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Sandzaklive.rs. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Sandzaklive.rs zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Sandzaklive.rs nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

Vijesti sa najviše komentara

SANDZAKLIVE ANDROID APLIKACIJA

Pratite Sandzaklive portal i putem Android aplikacija za Vaš mobitel. Preuzmite aplikaciju i prvi saznajte najnovije vijesti .

Aplikaciju možete preuzeti klikom na link : https://play.google.com/store/apps/details?id=sandzaklive.aphtn